ANTIĆ OŠTRO O BLOKADERIMA: "Nisu sposobni da se organizuju, izaberu predstavnike i profilišu politiku"
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok blokaderi već duže vreme traže lustraciju za one koji ih nisu podržavali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam bio jedna od najčešćih meta njihovih napada, pokazao je da je spreman da pomogne i građanima koji su učestvovali u blokadama. To je posebno došlo do izražaja tokom njegovog obilaska Rasinskog okruga, kada je obećao pomoć ženi iz Brusa koja je učestvovala u blokadama da pronađe posao.
O aktuelnoj političkoj situaciji, studentskom i blokaderskom pokretu, opoziciji, izborima, lustraciji i izbornim uslovima u Srbiji za emisiju "Puls Srbije" kod voditeljke Une Krune govorio je istoričar Čedomir Antić, koji je otvoreno izneo svoj stav o tome kako opozicija i blokaderski pokret vode političku borbu.
"To je recept za propast"
Čedomir Antić je najpre govorio o političkoj strategiji blokaderskog pokreta i njegovom odnosu prema opoziciji. Kako je istakao, prema tom pokretu je kritičan iz načelnih razloga, a posebno mu je sporno njegovo političko organizovanje.
- Ja sam kritičan prema tom blokaderskom pokretu iz načelnih razloga. I bio sam kritičan prema njemu i 2014, kada sadašnja vlast nije mogla da suzdrži osmeh. Jer eto, Filozofski fakultet, koji se toliko bunio protiv vlasti, raznih vlasti, pa čak i demokratskih, odjednom se našao suočen sa 60 studenata, od kojih više od pola nisu sa Filozofskog, od svojih, u to vreme, 6.000, koji ne daju da se radi dva i po meseca zbog nekih zahteva koji su, po mom uverenju, potpuno besmisleni. Znači, to je bila proba za ovakve aktivnosti. Prvo, protiv sam toga. Drugo, u 90-im godinama studenti su bojkotovali nastavu. Da li je bilo među studentima ljudi koji su hteli ovo da urade? Pa, verovatno jeste, ali to je bilo vreme pre interneta, pre ovog učešća velikih sila, i ne bi to dozvolili ni profesori ni država. Niko ne bi dozvolio da se blokira na taj način fakultet. A da ne govorim o Miloševiću, koji nije takve stvari primao sportski, naravno. Ja mislim da je potpuno logično da i univerzitet bude u politici, ali ta politika ne može biti stranačka. Znači, potpuno je besmisleno da neko ko je rektor ide u kampanju. Predsednik republike je najavio da će napustiti svoje mesto - rekao je Antić.
On je potom govorio o najavama izbora i načinu na koji se, prema njegovom mišljenju, deo opozicije odnosi prema samom izbornom procesu.
- Ne vidim koja je logika njegove taktike, ali on verovatno vidi i ima rezultate od toga. On ide u kampanju najavljujući parlamentarne izbore na kojima će biti kandidat. Ako rektor tvrdi da je nešto bolje od njega, pa bilo bi logično da podnese ostavku i da pozove na izbore. Drugo, potpuno je nelogična ta tvrdnja da idemo na izbore da bismo posle izbora pobedili. Dakle, na izborima se pobeđuje, ne posle izbora. I ta teza o tome da su svi izbori nepošteni, dakle falsifikovani izbori, treba dokazati. I ovde je bilo manipulacije i u prošlosti sa tim - naveo je Antić.
Istoričar je napravio i poređenje sa političkim okolnostima iz 2000. godine, kada je opozicija uspela da se organizuje i napravi jasnu političku strukturu.
- Svi su govorili da nešto nije u redu sa izborima, čak i 2000. godine, kada je najmanje to bilo sporno. Ali je potpuno besmisleno reći kako neko ko je tvrdio da je strah promenio stranu, da je sad narod, da kažem, na našoj strani, da će on u jednom trenutku, tokom izbornog dana, napustiti izborna mesta da bi uskratio legitimitet izborima. Pa to je potpuno besmisleno. Pa mi to nismo imali u doba Miloševića. Pa to nemate, sad kad pogledate Evroaziju, vi nemate tu situaciju u proteklih 30 godina. A to neko ovde konstruiše. Drugo, ta teza da će svako da pobedi Vučića. Dakle, na izborima se pobeđuje tako što pravite strukturu političku, pravite stranku ili koaliciju stranaka. Demokratska opozicija Srbije je dominirala 2000. godine u kampanji. Dakle, dominirala je na svakom mestu. Bilo je više njenih pristalica. Bez obzira što je Milošević bio i autoritaran i što se borio tada za život, što smo videli kasnije, s obzirom na Hag i tako dalje, i što je pre toga Srbija bila u ratu. Atmosfera je bila takva - rekao je Antić.
Podsetio je i na izbore iz 2012. godine, kada je, kako je naveo, takođe postojala atmosfera koja je išla u prilog promenama.
- 2012. godine atmosfera, iako je Demokratska stranka prošla jako dobro na izborima i dobila više glasova od SNS-a, atmosfera je isto bila naklonjena promeni. I to se videlo po tome što su svi hteli da naprave neku kombinaciju bez Demokratske stranke. Što će možda da se desi jednog dana i SNS-u, ko zna. Evo, vidite sad ova pomeranja. Ja mislim da je to neki dogovor sa SPS-om - kazao je Antić.
Prema njegovim rečima, ukoliko neko želi da zaštiti demokratiju i Srbiju, mora da se ponaša demokratski, a ne da pokušava da nametne novi politički poredak.
- Ako neko želi da zaštiti Srbiju i da zaštiti demokratiju, mora da radi demokratski. I mora da radi onako kako je rađeno od 90-ih do danas. I onako kako rade susedni i okolni narodi. A ta teza o tome da sad ćemo uspostaviti novi poredak... Mi imamo i te poruke, a nisu sposobni da se organizuju, nisu sposobni da izaberu svoje predstavnike, nisu sposobni da profilišu svoju politiku“, istakao je Antić.
"Lustracija otvara mnoga pitanja"
Jedna od tema razgovora bila je i lustracija. Antić je upozorio da ideja o lustraciji može zvučati privlačno, ali da njena primena otvara brojna pravna i politička pitanja.
- A sada će to biti još gore, zato što sada mi govorimo o vrlo ozbiljnoj lustraciji, a o lustraciji nije ovoliko bilo reči 2000. godine. Jer šta je problem kod lustracije? Naravno, ona lepo zvuči, i to je otprilike ono: pritisnem dugme i svi ste gotovi. I ne kažem da ta ideja nije bila mila mnogima ovde. Znači, mi smo imali Zakon o informisanju iz 1998. godine, gde se donosi odluka u roku od 24 časa. I nema onda: "to je kao preki sud", dakle zatvore novinu za čas. Međutim, to ne znači da je efikasan, da je pravedan. E sad, tadašnja vlast je imala opravdanje: "bližio se rat". Pa kad dolazi rat, naravno, svako razume da mora da postoji određena promena u dotadašnjoj, da kažem, uslovno rečeno demokratskoj politici, koja nije baš bila kod Miloševića mnogo, možda ni malo demokratska. Međutim, sada uvesti lustraciju, to otvara mnoga pitanja. Dakle, mi imamo pravnu državu, imamo reformisano sudstvo već 15 godina, od 2010. godine. Da li je to dobra ili loša reforma, u to neću da ulazim. Naše sudije su to prihvatile. Mali broj njih je napustio i rekao: "Meni se ne sviđa to". Tu postoje određeni procesi. Ako ćete vi na kraju da kažete: "E, znate šta, ali ovde ima još jedno 20.000 ljudi koje ćemo mi da isključimo zato što su podržavali zlo", šta znači podržavali zlo? - upitao je Antić.
Govoreći o političkim stavovima i odnosu prema međunarodnim pitanjima, Antić je rekao da Srbija mora da bude ozbiljna u odnosu prema velikim silama i da ne može svoju politiku da zasniva na pojednostavljenim stavovima.
- Dakle, partije su registrovane, njihovi su statuti prihvaćeni. Ta ideologija je otprilike ista za sve naše stranke. Znači, vi kad pogledate toliko kukanja kod spoljne politike, u stvari, to je kukanje samo onih koji ne vide realnost, a to je da Rusija ne može da osvoji Kramatorsk i da joj treba za Bahmut šest meseci da ga osvoji, neke tamo gradove za koje nismo ni čuli. A sa druge strane, ima tih koji kažu: "Ma ne, treba priznati Kosovo i odmah ući u NATO". Kako? Je l' ima neko da je bio na vlasti ovde da je to pokušao uopšte? Svaka naša dobra namera prema Zapadu završila je šamarom - rekao je Antić.
Kada je reč o izborima, Antić je ocenio da bi opozicija mogla da izađe u više kolona, a kao jedan od problema naveo je nedostatak jasne strategije.
- Ono što je neobično, mi možemo biti politički načelno protiv ovog ili onoga, ali kad je reč o tom pokretu, "Studenti pobeđuju", odnosno blokaderskom pokretu, oni imaju jedan segment koji je meni neobičan, a to je da, bez obzira da li ih podržavate ili ste protiv njih, oni greše i taktički i strateški u nekim segmentima. Dakle, oni su u jednom trenutku pomislili da su toliko jaki, a pritom bili su u protestu već četiri meseca, da su pomislili da mogu da se obrušavaju i sa opozicijom i sa vlašću, što je recept za propast - rekao je Antić.
Kada je reč o izbornim uslovima, Antić je ocenio da postoji napredak u odnosu na ranije periode.
- Profesor Slobodan Antonić je pisao jednu jako dobru knjigu o predsedničkim izborima. Njen naslov je "Može biti samo jedan". I tu vidimo da postoji napredak tokom proteklih pet-šest godina. Znači, Antonić je i kritičan prema vlastima i opoziciji je. Međutim, on navodi šta je bilo bolje na izborima 2022. u odnosu na 2017. godinu. Dakle, od 2000. godine, izborni dan je u principu dobar. Kada je reč o kampanji, kampanja je isto dobra kada je reč o državnim medijima, kada je reč o mogućnosti vođenja kampanje, finansiranju kampanje. Dakle, parlamentarne stranke danas, i to je od 2005. tako, su jako dobro finansirane. Drugo pitanje je kako oni koriste taj novac. I da li ga oni koriste za stvaranje organizacije. To je pitanje - rekao je Antić.
Antić je dodao da ne vidi potrebu da se mediji primoravaju da pozivaju određene političare, jer, kako kaže, postoje različiti načini za obraćanje građanima.
- Ali to je, nažalost, rađeno. Da li sad treba da neko natera N1 da zove mene, koga ne zove iz sasvim glupih razloga već pet godina, ili da zovu Vučića u svoju emisiju, ili da teraju Informer da dovede opozicionare? Ja ne vidim to kao potrebno. Znači, imate državne medije, ovo je vreme koje pravi neku ravnopravnost, makar tokom kampanje. I ovo je vreme interneta, ovo je vreme raznih mogućnosti. Znači, imate prostor. Možete da tražite tokom kampanje da nastupite i na tim medijima, možete da platite reklame - zaključio je Čedomir Antić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs